Važno je za Srbiju da postane član STO

Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) ne znači automatski uvođenje genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiju, već šalje pozitivan signal investitorima, garantuje stabilnost i omogućava pristup tržištima 159 zemalja članica, rekao je u PKS potpredsednik Vlade, Rasim Ljajić

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Republike Srbije i Privredna komora Srbije, u saradnji sa Državnim sekretarijatom za ekonomske poslove Švajcarske (SECO) i IDEAS centrom iz Ženeve, organizovali su juče Konferenciju o razmeni iskustava u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji – iskustva Ruske Federacije i Crne Gore.

Konferenciju je otvorio potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Rasim Ljajić, koji je istakao da su Rusija i Crna Gora prošle godine primljeni u STO i da su njihova iskustva izuzetno značajna za Srbiju. “Kada se kod nas pomene članstvo Srbije u STO, uvek u medijima neko uperi prstom i kaže – on je za GMO. Sve što se traži od nas je da nema restrikcije u pogledu prometa, a nama ostaje da odredimo način kontrole i možemo da donesemo interna pravila koja su u našem interesu”, rekao je potpredsednik Vlade. „Ako Srbija hoće u Evropsku uniju – bez ovoga ne može. Pregovori o pristupu STO nisu pregovori o pravilima, jer su ona već doneta i mi ih možemo prihvatiti ili ne”, podvukao je Rasim Ljajić. Prema njegovim rečima, zastupanje teze da ulazak u STO automatski znači i uvođenje GMO nije samo neznanje, već nečiji interes i politički stav da Srbija ostane izolovana. Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija naveo je da je Lagos pre mesec dana primljen u članstvo Svetske trgovinske organizacije i nabrojao osim Srbije još 24 države koje se nalaze u procesu pristupanja – Avganistan, Alžir, Andora, Azerbeidžan, Bahami, Belorusija, Butan, Bosna i Hercegovina, Komoros, Ekvatorijalna Gvineja, Etiopija, Sveto More, Iran, Irak, Kazahstan, Liban, Liberija, Libija, Sao Tome i Principe, Sejšeli, Sudan, Sirija, Uzbekistan i Jemen. Važno je znati da se članstvo u STO se „ne dobija“ nego se ostvaruje sistemskim prilagođavanjima međunarodnim pravilima. Rusiji je za to trebalo oko 18 godina, Kini više od 15 godina, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji oko šest godina. „Nema posebnih pravila za Srbiju, ni bilateralnih ni multilateralnih, već postoje pravila koja važe za sve članice. Ostajemo jedina zemlja u Evropi, pored Belorusije, koja nije u STO. Nećemo dozvoliti GMO u Srbiji. Hoćemo strogu kontrolu, a od nas se samo traži da nemamo restriktivne normativne odredbe za promet takve robe. Članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji šalje pozitivan signal investitorima, garantuje stabilnost i omogućava bolji pristup tržištima 159 zemalja članica“, zaključio je potpredsednik Vlade, Rasim Ljajić.

Osnovni cilj STO je slobodno odvijanje međunarodne trgovine sa visokim stepenom predvidljivosti uz poštovanje okvira postavljenih pravnim instrumentima. STO predstavlja forum za pregovore o daljoj liberalizaciji i olakšavanju međunarodne trgovine, u funkciji obezbeđenja privrednog rasta i poboljšanja životnog standarda stanovništva.

Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da je STO treći oslonac globalizacije svetske privrede, pored Svetske banke i MMF-a, odnosno pravna i institucionalna osnova za obezbeđenje neometanog protoka roba, ljudi i usluga u međunarodnim okvirima, što je doprinelo ekonomskoj integraciji svetske privrede. Treba imati u vidu da se među članicama STO obavlja 80 odsto svetske trgovine, 90 procenata finansijskih transakcija, 92 odsto telekomunikacionih i informacionih tehnologija i 97 procenata prava intelektualne svojine. „Članstvo Srbije u STO omogućava dobijanje statusa najpovlašćenije nacije u trgovini sa članicama STO, što znači izvoz naših proizvoda uz niže carine, zaštitu od nelegalnih mera drugih zemalja, uz istovremenu zaštitu od nelojalne konkurencije na domaćem tržištu sprečavanjem monopolskog položaja. Članstvo u STO podrazumeva prihvatanje određenih obaveza, ali su koristi za privredu u celini mnogo veće nego alternativa permanentne zaštite pojedinih delatnosti. Bez članstva u STO ne može se obezbediti stabilan, otvoren i nediskriminatorski pristup za domaću robu i usluge na tržištu zemalja članica STO kao i ravnopravan tretman u sporovima sa većim i bogatim zemljama“ podvukao je Miloš Bugarin. On je naglasio da se pozitivni učinci u slučaju Srbije neće primetiti preko noći. Efekti ulaska su uglavnom indirektni i njihova prava snaga se manifestuje postepeno na srednji i dugi rok.

O podršci Švajcarske u procesu pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji govorio je Žan Luk Eš, zamenik ambasadora Švajcarske u Beogradu. „Srbija i Švajcarska imaju odlične bilateralne odnose. Proteklih desetak godina uloženo je u Srbiju oko 300 miliona švajcarskih franaka“, rekao je Žan Luk Eš. On smatra da će ulazak naše zemlje u STO biti signal da smo uredili ekonomiju, da imamo transparentan i predvidljiv ekonomski sistem, što će podrazumevati nove strane investicije i veći izvoz. Izvršni direktor „IDEAS Centre“ iz Ženeve, Nikolas Imboden, rekao je da narod u Švajcarskoj takođe ne voli GMO, ali da za razliku od većine zemalja u svetu SAD misle da je GMO budućnost njihove poljoprivrede. Prema pravilima STO neka zemlja može zabraniti GMO, ali tek ako postoje naučni dokazi da je GMO loš, a takvi dokazi za sada ne postoje. Imboden je ukazao da ukoliko neka država članica zamoli drugu zemlju koja je u procesu pristupanja da promeni propise o GMO, ova to ne mora da prihvati, ali neće postati članica sve dok se sve zemlje članice s tim ne saglase. “Ne možete da uvedete zabranu, ali složenom procedurom, insistiranjem da proizvodi sa GMO budu jasno obeleženi i da bude potpuno jasno o kakvim se proizvodima radi, možete da učinite da uvoz takvih proizvoda bude težak, komplikovan i neisplativ”, rekao je on. U Švajcarskoj postoji zabrana proizvodnje GMO, a u prodavnicama se ta roba ne može pronaći upravo zato što je građani ne vole, niti kupuju.

O zakonskim promenama i preduzetim merama u okviru liberalizacije trgovinske politike, odnosno o iskustvima pristupanja STO, u Privrednoj komori Srbije govorile su Ekaterina Majorova, zamenik direktora Departmana za trgovinske pregovore Ministartsva za ekonomski razvoj Ruske Federacije i Gordana Đurović, dekan Ekonomskog fakulteta u Podgorici.

Bojana Todorović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija prezentovala je privrednicima prikaz naših pregovora o pristupanju STO, koji su počeli 2005. godine. Do sada je u Ženevi održano 12 sastanaka, a više od 95 odsto normativnog posla je urađeno. Ostalo je samo da se izmene zakonska rešenja u vezi sa GMO, kao i da se promeni po jedan član u zakonima o akcizama i autorskom pravu. Srbija je do sada potpisala bilateralne protokole o pristupu tržištu robe i usluga s Norveškom, Hondurasom, Japanom, Korejom, EU, Kanadom, Švajacarskom, Ekvadorom, Kinom, Salvadorom, Meksikom i Panamom. Bilateralni pregovori okončani su i sa Dominikanskom Republikom, a još se vode pregovori sa SAD, Brazilom, Indijom i Ukrajinom. Do sada je odgovoreno na više od 1500 pitanja u vezi sa spoljnotrgovinskim režimom Srbije. Multilateralni pregovori biće okončani kada zemlja u potpunosti uskladi svoj sistem sa pravilima STO sporazuma, nakon čega se sastavlja dokument pod nazivom Izveštaj Radne grupe, a bilateralni pregovori se završavaju potpisivanjem protokola sa svim zainteresovanim članicama, na osnovu kojih se sastavlja Konsolidovana lista koncesija za robe i usluge. Izveštaj Radne grupe i Konsolidovana lista koncesija čine Protokol o pristupanju. Naredni koraci ka konačnom članstvu u STO jedne zemlje su usvajanje Protokola o pristupanju na sastanku Generalnog saveta ili Ministarske konferencije STO, a potom i ratifikacija tog protokola u parlementu zemlje koja pristupa.

Izvor: Privredna komora Srbije

» povratak na vrh strane