Katirin: Sankcije su proizvele suprotan efekat na rusku ekonomiju

Bez obzira na to, što su antiruske sankcije na snazi već više od godinu dana, ne stišavaju se rasprave o njihovom efektu na rusku ekonomiju.
O tome, u kakvom je stanju privreda Rusije, šta možemo očekivati i u kom pravcu ide državna ekonomija, dopisniku IA REGNUM je ispričao predsednik Trgovinsko-industrijske komore Rusije (TIK RF), gospodin Sergej Katirin.

IA REGNUM: Sergeje Nikolajeviču, kako ocenjujete stanje državne privrede? Sa kakvim problemima se ona susreće?

Ocenio bih stanje ruske privrede, pre svega, malog i srednjeg preduzetništva, koji čine bazu institucije Trgovinsko-industrijske komore, sa 3+. Bolje je nego što je bilo pre par godina, ali je još veoma daleko od idealnog ili vrlo dobrog.

O problemima. To su, u suštini, raznorazne birokratske prepreke, suvišne provere i finansijski izveštaji, svakojako prekomerno „regulisanje“ preduzetničke delatnosti. Ide sporo, doduše, ali se te prepreke sve lakše i lakše prevazilaze kako pod pritiskom privrednika, tako i društava koje predstavljaju njihove interese, razume se, pod pritiskom same logike privrednog razvoja.

Daću Vam svež primer. Komora odavno priča da je potrebno prestati sa praksom duplih izveštaja. Danas se bilans stanja i izveštaj o finansijskim rezultatima predaje i u FPS Rusije, i u Rosstat. Podaci su jedni te isti, ali se drugi dokument predaje na drugačijem obrascu. To je sve dodatno, i po logici stvari, besmisleno traćenje vremena i materijalnih sredstava. Preduzetnici su predlagali da se izveštaj šalje samo FPS-u Rusije, a Rosstat bi mogao te iste podatke da pribavlja od poreznika u okviru saradnje između državnih institucija.

Izrađen je i nacrt zakona, koji propisuje baš sve ono što je u ime preduzetnika predlagala naša Komora: da prikupljanje podataka obavlja naša Federalna poreska služba, i da ih kasnije prosleđuje Rosstatu. I tako, korak po korak, rešavajući manje i veće probleme, mi se nekako krećemo. Ali nerešenih problema ima veoma mnogo.

Privrednicima su neophodni krediti, ali su oni i dalje skupi. Potreba samo ruskog malog preduzetništva u kreditima svake godine iznosi do bilion rubalja, a prema skali realizovanih kredita za preduzeća iz ovog segmenta – Rusija, shodno podacima Svetske banke, zauzima tek 148. mesto u svetu. U poslednje vreme naše banke izveštavaju o nižim kamatnim stopama. Evo „Sberbanka“ je, na primer, od početka 2018. godine kamatnu stopu kredita za mala i srednja preduzeća snižavala već tri puta, tako da je prema stanju za maj ona iznosila nešto manje od 11 %.
Obradovali smo se, međutim, konačna stopa na nivou od 10−11%, u najboljem slučaju, obezdeđuje da se proizvodnja održi na nekom tekućem nivou. Aktivnije investiranje u nove projekte se započinje pri stopi nižoj od 8%. Pristojna cena kredita koja dopušta preduzeću da raste je maksimalno 7% na godišnjem nivou, a najoptimalnija moguća je 5%. I dalje čekamo.

Preduzetništvu je potrebna predvidljiva i stabilna poreska politika. Bez nje je teško izgraditi strategiju razvoja kompanije. Dugo je kod nas tu bilo svega i svačega. Nadamo se da će posle sadašnjih korekcija biti dovoljno da se ništa ne menja barem narednih 6 godina.

Spomenuo samo nekoliko „bolnih tačaka“. Njih je mnogo više, i Komora sve vreme radi na obradi preporuka preduzetnika u susret rešavanju ovih ili onih pitanja.

IA REGNUM: Da li možete da budete ponosni zbog nekih skorih postignuća?

Ja ne bih upotrebio glagol „ponositi se“. Prvo mora da se odradi posao. A ako izvršimo zadatke koje nam predstoje – da osavremenimo našu ekonomiju, da se razvijamo iznad svetskog proseka, da načinimo privredu otpornom na krize, da podignemo prihode radno sposobnog stanovništva i penzije penzionera do pristojnog nivoa, tada se i možemo ponositi, ne zaboravljajući da je potrebno da i dalje napredujemo. Dozvolite mi da za sada ispričam malo o tome šta smo postigli poslednjih godina.

Pre svega – poljoprivreda. Čini mi se da nismo mogli ni da pretpostavimo da će posle uvođenja sankcija i našeg recipročnog embarga na robu široke potrošnje tako vrtoglavo uznapredovati kako poljoprivreda, tako i proizvodnja prehrambenih proizvoda. Poslovanje se vrlo aktivno razvija u ovom domenu. Imamo rekordne useve zrnastih kultura, krompira, dok je proizvodnja mesa i mesnih prerađevina u porastu. Ruski proizvodi čine u prodavnicama sve veći i veći deo asortimana.

Proizvodnja u poljoprivrednom sektoru i ruski izvoz poljoprivrednih sirovina su počeli primetno da rastu od druge polovine 2015. godine. Taj porast se i dalje nastavlja. Rusija je postala najveći svetski izvoznik pšenice. Broj država uvoznika ruskih zrnastih kultura je porastao sa 60 na 100. To je, naravno, dobro, ali po meni, vreme je da počnemo da prodajemo ne samo sirovine, tu istu pšenicu, več i njene prerađevine – brašno itd. Potrebno izgraditi fabrike za preradu, a to dalje znači otvaranje novih radnih mesta i povećanje prihoda kako na makro, tako i na mikro nivou.

Dalje. Kako naš narod kaže „sreća u nesreći“. Skorašnji drastični pad cena sirovina u svetu, primorao nas je, naravno, da zaboravimo na ušuškanost koju nam je pružala industrija nafte i gasa i da porazmislimo o povećanju plasmana robe sa višom dodatom vrednošću na međunarodnim tržištima. Imamo zadatak da u narednih 6 godina povećamo izvoz nesirovinskih proizvoda iz svih grana privrede, sem energetike, za čak dva puta. Ukoliko zadržimo tempo rasta iz 2016. i 2017. godine (oko 20%) ta cilj je sasvim moguće dostići.

Navešću nekoliko cifara. Izvoz naših nesirovinskih neenergetskih proizvoda se u 2017. godini, u poređenju sa 2016. godinom, povećao za 22,5% i dostigao je vrednost od 134 miliona dolara. Rast i razvoj izvoza ruskih proizvoda se nastavlja. Tu su svoju ulogu odigrali i povećanje kvaliteta ruske robe, proširenje proizvodnih kapaciteta i povoljne cene. Osnovni prirast smo dobili na osnovu prodaje hemijskih sredstava, robe široke potrošnje, proizvoda od metala, mašino-tehničkih proizvoda. Takođe se značajno razvila prodaja železničkih transportnih sredstava, poljoprivredne mehanizacije, aurtomobila.

Ruski softveri i IT usluge su na spoljnim tržištima postali veoma traženi, na ceni su. Ova industrija prihoduje milijarde dolara godišnje.

Sa druge strane, industrijska proizvodnja nam je malo utihnula. Kažu da nas sadašnje stanje teško može obradovati, i to je istina. Ali ne potpuna istina. Ako li je naša industrija i doživela krah, sada već možemo da tvrdimo da se ona malo po malo obnavlja i razvija. Da, resursi su veoma dotrajali, nazadujemo u tehnološkom smislu i produktivnost nam je niska, a potrošnja energenata i materijalnih sredstava visoka.
Ali ima i svetlih primera. Naša industrijska proizvodnja raste, bez obzira na zapadne sankcije, postepeno opada zavisnost pojedinih grana privrede od stranih tehnologija i komponenata. Živ primer – ove godine se mladi ljudi masovno opredeljuju za profesiju inženjera, taj poziv postaje sve više i više tražen. To se odavno nije desilo.

Šta bi ovo sve značilo? To bi značilo da: vredno ćemo raditi, nećemo ispuštati prilike koje nam se pružaju i uspećemo. I u industriji, i u ekonomiji. Sigurno ćemo uspeti.

IA REGNUM: Kako spoljne sankcije posle toliko godina utiču na poslovanje ruskog preduzetnika?

Uticaj je primetan, pre svega, u sektoru finansija. Našim kompanijama je vrlo teško da, zbog sankcija, na zapadnom tržištu dobiju pozajmice, ali uvek postoji opcija da se preorijentišu na druga finansijska tržišta. Nema ničeg dobrog u tome što su SAD počele da svoje državne zakone proširuju na ceo svet, nazivajući to sankcijama. To sad već nisu više ni sankcije, već nepoštena konkurentska borba. Ni trgovinski ratovi nisu dobra stvar. Mnoge naše kompanije se nalaze na crnim listama.

Ništa novo se ne dešava ni po tom pitanju. Živimo, radimo, razvijamo se i ne samo to, nego smo u borbi protiv sankcija oživeli i određene grane privrede, već sam govorio o tome. U toku je realizacija programa proizvodnje domaće robe koja može zameniti stranu uvoznu.

Sankcije nisu ni malo prijatna stvar, ali ponajmanje smrtonosna, kao što vidite. Ako biste me pitali nešto o njihovom ukidanju, odgovoriću vam: Mi ih nismo ni uvodili, da bismo ih ukidali. Neka se o tome brine onaj koji ih je nametnuo, preteći svojim kompanijama da ne sarađuju sa nama, nanoseći gubitke u milijardama sopstvenoj ekonomiji i gubeći naše tržište. Ni naše kontramere, kako bi rekli naši stari, nisu mačiji kašalj. Naši bivši partneri nisu presrećni zbog toga. Ali, ponavljam opet, to nije bio naš izbor.

IA REGNUM: Kada govorimo o stranom partnerstvu, kako vi ocenjujete rezultate proteklog PMEF 2018?

O godišnjem forumu PMEF 2018 koji se održao u maju se mnogo govorilo, tako da će biti sasvim dovoljno ako Vam budem rekao: rezultati su bolji nego prethodne godine, i nadam se da će biti lošiji od rezultata, koje ćemo dobiti naredne godine. Zaključak je jednostavan – svetski privrednici žele da rade sa Rusijom. Nismo protiv toga, razume se.

Većina zapadnih kompanija nije ugasila svoje poslovanje u Rusiji, mada su se neke pritajile u iščekivanju boljih vremena. Od nemačkih kompanija koje su investirale u Rusiju, na primer, niko nije otišao.

Na ruskom tržištu su ostale i kompanije iz zemlje inicijatora i pokretača sankcija – SAD: Mekdonalds, Burger King, Sabvej, Pepsi, Koka-kola. Dobro rade fabrike Caterpillar, John Deer, CNH Industrial. Najveća inženjerska ispostava kompanije Boeing izvan granica Amerike je Moskovski konstruktorski centar.

Beleži se rast broja kompanija iz država koje nisu učestvovale u politici nametanja sankcija. Naglasiću da se upravo toga pribojavaju te zapadne kompanije koje su zbog sankcija i naših kontrasankcija bile prinuđene da u potpunosti ili delimično zatvore svoje poslovanje u Rusiji, da odu sa tržišta. Njihovu robu smo zamenili robom drugih dobavljača, a da li će im poći za rukom da se vrate u svoju nišu, koju su već zauzeli drugi igrači, ne zna se.
U mnogim slučajevima to ne bi bilo moguće, ne verujem da će im poći za rukom.

IS REGNUM: Učestvovali ste u proširenoj sednici Rusko-austrijskog poslovnog saveta u Beču. Možemo li govoriti o nekim političkim i ekonomskim promenama Zapada prema Rusiji?

Odgovor bi bio potvrdan. I privrednici i političke vlasti mnogih evropskih država su nezadovoljne sankcijama. Druga je stvar kada će sve to da se pretoči u konkretna rešenja. Ja nisam vidovit, ne mogu da predvidim. Mislim da situacija neće tako brzo da se normalizuje.
Ali, evo šta mogu da pretpostavim. Ukoliko je to moguće, ukoliko se iole može uspeti da se zaobiđu sankcije, zapadne kompanije se trude da sa nama uspostave saradnju, a, pretpostavljam, da vlasti ne žele da ih u tome ometaju.

Što se tiče Austrije, bez obzira na uticaj antiruskih sankcija, kriza u rusko-austrijskoj robnoj razmeni je prevaziđena, a prošle godine je napravljen i značajan pomak, koji se i dan danas održava. Na ruskom tržištu radi više od 1200 austrijskih firmi. Pritom, govorimo ne samo o implementaciji austrijskih tehnologija u Rusiji, nego i u zajedničkoj primeni ruskih tehnologija i „know-how“.

Austrijsko poslovanje transparentno pokazuje partnerski pristup u odnosima sa Rusijom i istupa protiv primene sankcija. Poslovni krugovi Rusije to cene. Uzgred, na marginama zajedničke sednice obe strane su potpisale niz bilateralnih dokumenata. Rukovodstvo Novgorodske i Lipecke oblasti je zaključilo investicione sporazume o preseljenju proizvodnih pogona austrijskih kompanija HASSLACHER NORICA i HAWLE Industriewerke na njihove teritorije.

IA REGNUM: Vi ste na čelu Nacionalnog odbora Ruske Federacije Poslovnog saveta (PS) ŠOS i izabrani ste za zamenika predsednika PS čitave organizacije za narednu godinu. Šta očekujete od razvoja ŠOS-s?

Uz pomoć ŠOS-a moći ćemo da produbljemo i proširujemo poslovnu saradnju u okviru koje će nam biti omogućeno da nađemo nove tačke rasta, i na taj način doprinesemo učvršćivanju stabilnosti u regionu.

Tema je isuviše obimna, zato ću se dotaći samo nekih njenih apekata. Kako se neka organizacija razvija, pitanje trgovinske i ekonomske saradnje dobijaju na sve većem značaju. ŠOS se proširuje, prošle godine su Indija i Pakistan postali punopravni članovi. Rastu i pokazatelji naše robne razmene. To nam omogućava da optimistično razmatramo perspektivu poslovnog angažmana u okviru ŠOS-a.

Danas se posebna pažnja poklanja razvoju saobraćajne infrastrukture. U okviru ŠOS-a je stupio na snagu sporazum o uspostavljanju povoljnih uslova za međunarodni drumski prevoz tereta. Rusija i Kina su zajedno sa drugim zemljama usaglasile maršrute u drumskom saobraćaju i to će otvoriti nove mogućnosti za razvoj trgovine.

Aktivno razmatramo i pitanje izgradnje jedinstvene železničke mreže na teritoriji zemalja ŠOS-a. Jednom rečju, nazire se veliko plansko angažovanje.

Obratio bih pažnju na sledeće: većina zemalja koje ulaze u naš Evroazijski ekonomski savez, istovremeno su i članovi ŠOS-a. To pruža jedinstvenu priliku za široku integraciju i saradnju, i u ekonomskom i u političnom smislu. Bilo bi, prosto, šteta, ne iskoristiti takvu šansu.

IA REGNUM: Mogu li se očekivati krupnije promene u društveno-ekonomskom sektoru posle uvođenja nove emisije 7. juna 2018. godine, gde narod može direktno popričati sa predsednikom Rusije?

Naravno. Sigurno će se desiti promene, i u tome će privrednici da uzmu učešće. Želim samo da kažem još jednu stvar – upoznat sam sa mišljenjem poslovnih krugova Rusije o poslu koji nam predstoji. Naslušali smo se na „direktnoj liniji“ mnogih neubedljivih odgovora raznih organa vlasti na najprostija pitanja ljudi. Privrednici smatraju da će narednih 6 predsedničkih godina morati da se vlasti strože pozivaju na odgovornost za neispunjavanje obećanja. Zadaci koji predstoje nisu nimalo jednostavni, a da se pomirimo sa lošim poslovanjem –ne smemo. Zato oni, koji ne mogu da se snađu sa poslom, moraju da ustupe mesto onome ko ume da radi.

 

Izvor: IA REGNUM,
Margarita Knjazeva
Fotografija: TIK RF

» povratak na vrh strane