Poslovanje u Srbiji – pravni okvir

Radi ostvarivanja poslovnih ciljeva i uspostavljanja saradnje sa srpskim privrednim subjektima, strano pravno lice može odlučiti ili da osnuje privredno društvo, ili da posluje bez otvaranja firme u Republici Srbiji.

Ukoliko ne želite da osnivate privredno društvo u Republici Srbiji, saradnja se može uspostaviti neposredno (direktna kupoprodaja preko predstavništva ili ogranka) ili posredno (proces indirektne kupoprodaje preko trgovačkog agenta, prodavca ili franšize).

Predstavništvo stranog privrednog društva u Srbiji predstavlja njegovu izdvojenu organizacionu jedinicu i nema svojstvo pravnog lica, tako da može zaključivati samo pravne poslove u vezi sa svojim poslovanjem. Postoje i izvesna pravila na koja se Predstavništvo obavezuje, odnosno, ograničenja koja se odnose na prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Predstavništvo posluje u ime i o trošku privrednog društva.

Ogranak je organizaciona jedinica stranog privrednog društva koja nema svojstvo pravnog lica. U vezi sa tim, ogranak ima iste mogućnosti i prava kao i samo strano privredno društvo.

Potrebno je naglasiti da se ruskim privrednicima pruža mogućnost da u dogovoru sa svojim srpskim partnerima unesu u ugovor klauzule o primeni međunarodnog prava i nadležnosti međunarodnog ili arbitražnog suda.

Kada je reč o neposrednoj saradnji i procesu direktne kupoprodaje, treba imati u vidu da su Rusija i Srbija potpisnice Konvencije UN o međunarodnoj kupoprodaji robe (Bečka konvencija), drugim rečima, ukoliko se u ugovoru sa srpskim partnerom ne isključi mogućnost primene Bečke konvencije, ona se primenjuje automatski.

Posredna kupoprodaja robe se može ostvariti preko trgovačkog agenta, prodavca ili franšizu.

Trgovački agent obavlja poslove za svog ruskog Poslodavca (Principala) i može, ali ne obavezno, da poseduje punomoćje u svrhu sklapanja ugovora. Ovaj odnos se reguliše Zakonom o obligacionim odnosima Republike Srbije, bez pravila koja štite Trgovačkog agenta (članovi 790-808 Zakona o obligacionim odnosima).

To znači da:

  • Za Trgovačkog agenta ne postoji zakonom propisana odšteta ili naknada u slučaju raskida ugovora
  • Ne postoji minimalni rok za raskid ugovora
  • Po zahtevu Principala, ako je u datom slučaju naknada nesrazmerno velika prema učinjenoj usluzi, sud je može na zahtev nalogodavca sniziti na pravičan iznos. (član 806.2 Zakona o obligacionim odnosima)

Prodavac kupuje i prodaje robu u svoje ime i o svom trošku, odnosno, preuzima na sebe rizk u vezi sa prodajom i samostalno određuje marže.

Zaštita slobodne konkurencije je usaglašena sa zakonima EU i u osnovi zabranjuje restriktivne mere koje ograničavaju ili ometaju konkurenciju, na primer, formiranje cena, podela tržišta itd. (članovi 10-14 Zakona o zaštiti konkurencije, član 73 Sporazuma o stabilizaciji i priključivanju, neposredna primena zakona kroz članove 87, 82, 86, 87 Ugovora o Evropskoj zajednici).

U slučaju franšize srpski korisnik franšize kupuje i prodaje u svoje ime i o svom trošku isplaćuje davaocu franšize naknadu za licencu, s obzirom na to da od njega dobija brend, prava i uputstvo „Know – How“ (na primer: trgovačke marke itd.)

Pravo na franšizu u Srbiji, kao i u većini država članica Evropske Unije nije regulisano zakonom, ali je zaštita intelektualne svojine u skladu sa principima Evropske Unije (Zakon o zaštićenim oznakama izvornosti, Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna) – decembar 2009. Detaljnije o često postavljanim pitanjima o direktnoj kupoprodaji

Osnivanje privrednog društva. Ukoliko ruski partner planira da osnuje privredno društvo u Republici Srbji i da preko njega vodi svoje poslovanje, posebnu pažnju treba obratiti na sledeće momente:

U Srbiji je moguće slobodno ulagati novac i investirati.

Investitoru se, u osnovi, dozvoljava ulaganje stoprocentnih novčanih sredstava, odnosno, investitor može biti vlasnik 100% udela preduzeća.

Izbor pravne forme (udruženje građana, udruženi kapital, d.o.o, a.d.) je stvar volje stranog investitora. Za registraciju privrednog društva u Agenciji za privredne registre (APR) potrebno je svega 5 radnih dana. Detaljnije o često postavljanim pitanjima o osnivanju privrednog društva u Srbiji

U Srbiji se poštuje princip ravnopravnosti i stabilnosti stranih investicija. To znači da su strani i domaći investitori u osnovi ravnopravni, te da prava stranog investitora ne mogu biti ugrožena kasnijim promenama zakona Republike Srbije.

Republika Srbija podstiče direktno investiranje putem pružanja finansijske podrške za „Greenfield“ i „Brownfield“ projekte, u visini od 10.000 evra za jedno radno mesto. Detaljnije o finansijskoj podršci

Rusija i Srbija su potpisale Konvenciju „O izbegavanju dvostrukog oporezivanja na dohodak i imovinu“ koja je stupila na snagu 12.10.1995. godine.

Strano pravno lice može u Republici Srbiji da dobije pravo na svojine na nepokretnim stvarima. Uslovi za to su sledeći:

  • Nekretnina se ne nalazi u oblasti koja je pod nekom zabranom, ustanovljenom posebnim pravnim aktima.
  • Nekretnina će se koristiti za potrebe poslovanja u Republici Srbiji (u praksi se obično otvara srpska kćerka-firma koje predstavlja neposrednog vlasnika ove nekretnine).
  • Postojanje reciprociteta sa državom porekla. Potrebno je naglasiti da između Rusije i Srbije već postoji princip reciprociteta.

Izvori prava:

  1. ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 72/2009, 91/2010 i 139/2014)
  2. ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015)
  3. ZAKON O ULAGANJIMA („Sl. glasnik RS“, br. 89/2015)
  4. ZAKON O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014)
  5. ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 95/2013)
  6. ZAKON O RADU („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)
  7. ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja)
  8. ZAKON O HIPOTECI („Sl. glasnik RS“, br. 115/2005, 60/2015, 63/2015 – odluka US i 83/2015)
  9. ZAKON O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR („Sl. glasnik RS“, br. 57/2003, 61/2005, 64/2006 – ispr. i 99/2011 – dr. zakoni)
  10. ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011, 99/2011 – dr. zakon, 109/2013 – odluka US, 55/2014 i 139/2014)
  11. ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA („Sl. list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. zakon)
  12. ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014 i 145/2014)

 

Za više informacija kontaktirajte:

TSG Tomić Sinđelić Groza
Advokatska kancelarija

» povratak na vrh strane