PKS završava predsedavanje Poslovnim savetom BSEC
PKS je kao najmlađa članica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC), od aprila 2006. godine, drugi put uspešno završila mandat predsedavanja Poslovnim savetom ove regionalne inicijative, u godini u kojoj Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju obeležava dve decenije postojanja. Narednih šest meseci na čelu BSEC biće Turska.
Na 43. sastanku Upravnog odbora Poslovnog saveta Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, analizirao je ovogodišnje aktivnosti BSEC, regionalne inicijative koja se bavi unapređenjem poslovne klime u Crnomorskom regionu. On je izdvojio Regionalnu konferenciju o franšizingu u crnomorskim zemljama, koja je organizovana u aprilu. Predavači su bili iz Grčke, Rusije, Hrvatske i Srbije a na samoj konferenciji bilo prisutno oko 70 učesnika. „Želeli smo da moto našeg predsedavanja budu novi alati za unapređenje međusobne saradnje zemalja BSEC, a odabrali smo franšizing jer smatramo da je naša regionalna organizacija dobar spoj članica davalaca i primaoca franšize koje je potrebno samo povezati“, istakao je Miloš Bugarin. Predsednik PKS naveo je i značaj učešća Efticije Bakopoulo, generalnog sekretara Poslovnog saveta, na redovnoj sednici Odbora PKS za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, gde su srpski privrednici upoznati sa projektom „Zelena poslovna mreža u BSEC“, kao i učešće Rusije na 56. Međunarodnom sajmu tehnike koji je sredinom maja održan u Beogradu.
Na sastanku u Privrednoj komori Srbije kome je prisustvovao i Leonidas Hrizantopulos, generalni sekretar Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, Valerij Aksenov, direktor za spoljne poslove i komunikaciju Crnomorske banke za trgovinu i razvoj prezentovao je planove za naredni period. U diskusiji je zaključeno da ova banka mora manje da bude okrenuta državnim instancama zemalja članica, a više poslovnoj zajednici i realnom sektoru, pre svega malim i srednjim preduzećima.
Srbija u prošloj godini ostvarila je ukupnu robnu razmenu sa zemljama Crnomorskog regiona u visini od 7,9 milijardi dolara. Naš izvoz u ovaj region iznosio je 2,7 milijardi dolara i učestvovao je u ukupnom prošlogodišnjem izvozu Srbije sa 22,7 odsto. Uvoz iz zemalja ovog regiona dostigao je 5,2 milijarde dolara, a njegovo učešće u ukupnom uvozu Srbije bilo je 26 procenata. Najveći izvoz i uvoz realizovan je sa Ruskom Federacijom i Rumunijom, a najmanju saradnju ostvarujemo sa Jermenijom, Azerbejdžanom i Gruzijom. Kada se posmatra uvoz mora se imati u vidu činjenica da samo iz Ruske Federacije uvozimo više od 2,5 milijarde dolara, od čega se oko 75 odsto odnosi na sirovu naftu i prirodni gas.
Crnomorska ekonomska saradnja je ustanovljena na Samitu šefova država i vlada jedanaest zemalja Crnomorskog regiona 25. juna 1992. godine na inicijativu Turske, u Istanbulu. BSEC danas ima 12 zemalja članica – Albanija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina, a određen broj država i drugih organizacija ima status posmatrača – Austrija, Belorusija, Hrvatska, Češka, Egipat, Francuska, Izrael, Italija, Poljska, Slovačka, Tunis i SAD. Sedište organizacije je u Istanbulu, gde se nalazi Stalni međunarodni sekretarijat BSEC.
Osnovni cilj BSEC je podsticanje, unapređivanje i razvijanje aktivnosti između zemalja članica na stvaranju i unapređenju povoljne ekonomske i političke klime za saradnju u regionu, pre svega, u oblasti privrede. Saradnja je danas, međutim, proširena i na mnoge druge vidove, kao što su bankarstvo i finansije, komunikacije, energija, saobraćaj, poljoprivreda, zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, turizam, nauka i tehnologija, obrazovanje, kultura, saradnja carinskih službi, saradnja u slučaju vanrednih situacija, državna uprava, mala i srednja preduzeća, borba protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom, oružjem i radioaktivnim materijalima, kao i protiv svih vidova terorizma i ilegalnih migracija. U poslednje vreme aktivnosti BSEC čine i nastojanja da se region približi standardima EU, čime bi se omogućilo njegovo uključivanje u evropske ekonomske tokove.
Izvor: Privredna komora Srbije
