Trgovinski partneri Ruske Federacije: Države Centralne i Istočne Evrope

Države Centralne i Istočne Evrope predstavljaju geografski bliske susede i značajne trgovinske partnere, sa kojima se ostvaruje oko 95% ukupnog plasmana a čiji su odnosi sa Ruskom Federacijom definisani ”Sporazumom o partnerstvu i saradnji”. Navedeni sporazum uređuje međusobno delovanje na poljima ekonomije, nauke i tehnike, industrije, vazdušnog saobraćaja, vojne saradnje, turizma itd. Ono što se može navesti kao poseban komentar je da je ovaj sporazum ograničen na saradnju koja se ne kosi sa regulativama Evropske Unije, s obzirom na činjenicu da je skoro polovina zemalja koje pripadaju zoni država Centralne i Istočne Evrope, stalni član ove organizacije. Imajući ove zakone u vidu, ekonomski pokazatelji ne svedoče o negativnom uticaju trgovinskog režima EU na volumen prometa sa zemljama ovog regiona.

Glavni izvozni proizvodi Ruske Federacije kao nafta i gas, beleže vidno povećanje u domenu rasta ugovorne cene (prosečna cena nafte na polugodišnjem nivou se povećala 3,9 puta, a gasa 4), međutim, bez obzira na skokove u cenama, statistika sugeriše rekordan rezultat sa perspektive desetogodišnjeg spoljnotrgovinskog poslovanja (u odnosu na 2000. godinu, izvoz u 2011. godini se povećao za 4,5%, dostignuta je suma od 92,2 milijardi dolara).

Sa druge strane, stabilan ekonomski razvoj Ruske Federacije, poboljšanje konkurentne sposobnosti zemalja Centralne i Istočne Evrope kao rezultat dobijanja finansijskih sredstava od strane EU, porast ulaganja stranog kapitala su stimulisali povećanje ruskog uvoza, pre svega, proizvoda mašinske industrije i tehnike. Bez obzira na sve ove podatke, možemo primetiti neuravnoteženost robne razmene. Naime, volumen uvoza gore spomenute robe koji Ruska Federacija ostvaruje je mnogo manji od volumena izvoza energenata u ovaj region. Drugim rečima, zemlje ovog regiona nisu u mogućnosti da domaćom robom u potpunosti kvantitativno pokriju uvoz sirovina i polufabrikata koji dolazi iz Rusije.

Bez obzira na zategnute političke odnose i embargo, koji datira iz oktobra 2005. godine, na uvoz dugačkog spiska provijanata, Poljska je, ipak, sačuvala status glavnog trgovačkog partnera u regionu Centralne i Istočne Evrope (10. mesto u trgovini RF, volumen robne razmene 27,2 milijardi dolara). Za njom slede u velikom raskoraku (u milijardama dolara): Mađarska (12,8), Češka (10,9), Slovačka (9,4). Slabo razvijena trgovina sa zemljama bivše Jugoslavije i Albanije, posebno sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom su, zapravo, rezultat političkih konflikata na Balkanu, nestabilnosti ekonomske situacije, slabog izvoznog potencijala i jake konkurencije na ruskom tržištu.

Spisak naimenovanja, koja se izvoze u navedeni region, je prilično ograničen. Statistika iz 2011. godine pokazuje da je izvoz energenata činio 79% ukupnog izvoza, u odnosu na statistiku iz 2000. godine gde je izvoz bio za 5% manji. Iako se u poslednjih 5 godina primećuje prezasićenost tržišta naftnim derivatima – stabilan ekonomski razvoj zemalja Centralne i Istočne Evrope, rastuća platežna moć tržišta i kupovina rafinerija od strane ruskih naftnih kompanija stimulišu porast potražnje nafte i gasa.

Neusaglašenost sa tehničkim normativima i standardima EU i nizak inovacioni i tehnološki potencijal industrije RF je prouzrokovao gubitak niša gotovih industrijskih proizvoda u gore spomenutom regionu, što je dovelo do pada volumena izvoza. Moramo naglasiti da je stupanje odeđenog broja zemalja sa ovih teritorija u članstvo NATO-a, na neki način ograničilo izvoz ruskog vojnog naoružanja, pa čak i na račun kompenzacije starih sovjetskih dugova.

Osnovni proizvodi iz oblasti mašinogradnje, koje Ruska Federacija izvozi su, sem nuklearnog goriva koje apsolutno zauzima prvo mesto na ovoj listi, putnička i teretna vozila i kompatibilni rezervni delovi, program železara. Posebna pažnja se poklanja rastućoj grani koja nosi naziv ”Metali i prerađevine od metala”.

Roba koja, takođe, prestavlja značajan izvozni adut su proizvodi hemijske industrije i metalurgije, provijanti i papirna galanterija. Dodeljena finansijska sredstva od strane EU novim članovima, iz reda zemalja Centralne i Istočne Evrope, za razvoj agrarnog sektora i subvencije za izvoz poljoprivrednih proizvoda na tržišta zemalja trećeg sveta, predstavljaju jak uzrok za porast uvoza prehrambenih proizvoda na tržište RF.

Posle stupanja u članstvo EU, carinski porezi i nameti za uvoz ruskih proizvoda su se smanjili za 9-3,8%, što je stvorilo pogodne uslove za povećanje istog. Međutim, za određene jedinice, kao što su aluminijum i njegove legure, uslovi su se primetno pooštrili a takse povećale. Visoke tarife važe i za politiku uvoza prehrambenih proizvoda, posebno mleka i mlečnih prerađevina, voća i povrća.

Položaj ruskih izvoznika dodatno komplikuje implementacija antidamping mera i ograničenje kvantiteta uvoza proizvoda od kaljenog čelika i gvožđa.

Ono što predstavlja važan motiv za investiranje u ovaj region su mogućnosti stabilnog pozicioniranja u nekom od ekonomskih sektora, posebno u zemljama koje su kandidati za pristupanje EU, zaobilaženje tarifnih i bestarifnih ograničenja i nesmetani plasman robe na teritoriju novih članica.

Prve ruske kompanije koje raspolažu stranim aktivama u ovom regionu su nesumnjivo ”Gasprom” i ”Lukoil”. Zatim, ključni posao u oblasti crne metalurgije predstavlja kupovina velikih topionica i livnica metala u Češkoj, Rumuniji, Crnoj Gori.

Što se tiče energenata, koji čine zapravo najveći udeo u izvozu Ruske Federacije, statistika beleži sledeće podatke: 23% gasa, 21% nafte, 11% uglja, 15% električne energije – ove vrednosti predstavljaju procenat izvezene sirovine. Do Zapadne i Južne Evrope se izvozi oko 40% gasa i 30% nafte.

Na osnovu gore navedenih informacija zaključujemo da je Rusija glavni izvoznik energenata za većinu zemalja regiona i da u potpunosti zadovoljava njihove potrebe (najveći uvoznici gasa: Češka, Litvanija, Latvija, Slovačka (99%), Rumunija(91%), Mađarska(75%), Slovenija (49%)). Što se tiče nafte, najveću potrebu imaju Slovačka i Poljska (95%), Češka (62%), Estonija (55%), Rumunija (54%).

Ruska Federacija radi na očuvanju i poboljšanju dobrih političkih odnosa, unapređenju saradnje i plasmana robe, jer su zemlje Centralne i Istočne Evorope važan faktor u izgradnji dobrog strateškog plana u osvajanju evropskog tržišta.

Informacije preuzete iz 26. izdanja biltena ‘’Investicije, činjenice i komentari”. Više detalja o ovoj temi možete pročitati u tekstu na engleskom jeziku.