Carinski režimi sa Ruskom Federacijom

Režim najpovlašćenije nacije ili tzv. bazni režim koristi, pored RS, ima još 120 zemalja u trgovini sa Rusijom. Visina carina u ovom režimu svrstana je u 6 kategorija: 5%, 10%, 15%, 20%, 25% i 30%. Ova carina može biti veća od pojedinih navedenih kategorija u slučajevima kada je predviđeno plaćanje carine alternativno po 1 kg ili 1 l u evrima.

Režim preferencijala koristi, pored RS, ima još 105 zemalja u razvoju, gde se carina plaća u visini od 75% od gore pomenute bazne carine.

Režim slobodne trgovine – po Sporazumu o slobodnoj trgovini između SFRJ i RF od 28.08.2000. godine predviđeno je oslobađanje od plaćanja carine za većinu naših i ruskih roba u izvozu i uvozu.

Dalja liberalizacija trgovine – septembra 2008.g. u Moskvi, na zasedanju Radne grupe za unapređenje trgovinsko-ekonomske saradnje i usavršavanje mehanizama trgovine između RS i RF, postignuta je saglasnost o najvećem broju pozicija u budućoj razmeni proizvoda bez plaćanja carine. Liste su prihvaćene na Mešovitom komitetu koji je održan krajem novembra 2008.g. u Moskvi, a Protokol je potpisan od strane kopredsednika navedenog komiteta aprila 2009.g.

U Moskvi je 28.10.2010.g. održana 9. sednica MK na kojoj je dogovorena dalja liberalizacija trgovine između RS i RF, a novi Protokol je potpisan jula 2011. godine kada je i stupio na snagu. Protokolom je ostvarena dalja liberalizacija međusobne trgovine. Iz spiskova izuzeća izbrisani su sledeći tarifni brojevi: 1108 /skrob, inulin/, 1702 30 90 00 /glikozni sirup/, 57 /tepisi i ostali tekstilni podni prekrivači/, 8470 50 00 00 /registar kase/, 8528 /monitori i projektori /, 9403 40 /drveni kuhinjski nameštaj/, 9403 50 00 00 /drveni nameštaj za spavaće sobe/, 9403 /ostali drveni nameštaj/.

POTREBNA DOKUMENTA ZA IZVOZ U RF

Postoji nekoliko dokumenata koji su obavezni kod svakog izvoznog posla. To su ugovor sa partnerom, overen u Privrednom sudu, na osnovu kojeg se roba prodaje, odnosno izvozi, trgovačka dokumenta, transportna dokumenta, dokumenta o osiguranju i carinska dokumenta.

Ugovor o kupoprodaji robe

Ugovor o kuporodaji robe je najvažniji ugovor u međunarodnoj trgovini. Ovim ugovorom prodavac se obavezuje da će isporučiti robu i preneti svojinu na kupca, dok se kupac obavezuje da će platiti ugovorenu cenu i primiti robu.

Međunarodna kupoprodaja robe regulisana je pravilima Konvencije Ujedinjenih nacija o međunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine, koja je poznatija kao Bečka Konvencija.

Komponente izvoznog ugovora su:

  • Ime i adresa dobavljača, ime i adresa kupca
  • Detaljan opis proizvoda koji se izvoze, izgled i opis pakovanja, dimenzije i težina, naziv carinske tarife
  • Cena, uključujući popuste, načine i rokove plaćanja
  • Valuta u kojoj se vrši prodaja i plaćanje
  • Isporuka, uključujući i procenjeno vreme isporuke ili slanja
  • Pravno vlasništvo, uključujući i momenat kada vlasništvo prelazi sa prodavca na kupca
  • Način transporta
  • Incoterms, odgovornost za osiguranje i prevoz
  • Garancije i troškovi banaka
  • Dokumenti koje zahteva kupac
  • Važeći zakoni u slučaju spora
  • Arbitraža kao alternativa za spor

Trgovačka dokumenta

Trgovačka dokumenta prate robu od mesta otpreme do krajnjeg odredišta i najčešće se odnose na opis robe. U grupu trgovačkih dokumenata spadaju:

Trgovačka faktura predstavlja račun koji izdaje prodavac na memorandumu preduzeća. Svaka trgovačka faktura treba da sadrži datum izdavanja i broj ugovora na koji se faktura odnosi, količinu robe, opis i karakteristike robe, jediničnu cenu izraženu u dogovorenoj valuti i jedinici mere, ukupnu vrednost robe u dogovorenoj valuti, broj profakture koju je kupac prethodno odobrio, naziv mesta otpreme i oznaka transportnog sredstva kojim će roba biti otpremljena, paritet u skladu sa dogovorenim odredbama Incoterms-a i instrukcije za plaćanje robe.

Specifikacija robe – dokument koji izdaje prodavac i sadrži opis proizvoda koji je predmet kupoprodaje. Ovaj dokument je posebno važan za kupca jer se na osnovu njega utvrđuje da li je ispoštovan ugovor. Uglavnom kupci u inostranstvu ili carinski organi zahtevaju sertifikate o kvalitetu robe koja se izvozi. Ovi sertifikati se izdaju od strane odgovarajućih sertifikacionih tela.

Sertifikat o poreklu robe predstavlja dokument od posebnog značaja za uvoznike jer ukazuje na moguće preferencijalno poreklo robe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje troškove carinjenja robe. Ovaj dokument je obavezan za sticanje prava bescarinskog uvoza robe iz Srbije u Rusiju.

Sertifikat o inspekciji robe konstatuje da je roba primljena u stanju, kvalitetu i količini koji su naznačeni u ugovoru. Težinska lista predstavlja dokument koji izdaje prodavac samo ako to kupac izričito zahteva. Lista pakovanja predstavlja osnovni dokument koji precizira osnovne karakteristike robe koja se otprema.

Otpremnica je dokument koji se izdaje u momentu kada roba napušta magacin ili stovarište. Osnovni elementi koje otpremnica sadrži su: podaci o kupcu, registarski broj vozila u koje je roba utovarena, ime vozača i podaci o robi.

Transportna dokumenta

Transportna dokumenta regulišu otpremu i transport robe i predstavljaju dokaz za izvoznika o izvršenoj prodaji robe. Druga važna uloga ovih dokumenata odnosi se na prenos rizika u onim poslovima kod kojih je ugovorom ili odgovarajućom Incoterms klauzulom to predviđeno.

Osiguranje robe i potrebna dokumenta

Osiguranje robe je takođe izuzetno bitno i obavlja se u cilju zaštite od eventualnih gubitaka i oštećenja prilikom transporta. Roba je, bez obzira na prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredišta izložena čitavom nizu najrazličitijih rizika koji mogu prouzrokovati njeno oštećenje (umanjenje vrednosti), a u najgorem slučaju, i potpuni gubitak.

Dokumenta o osiguranju robe

Osiguranje robe predstavlja obavezu prodavca ili kupca, što zavisi od ugovorom predviđenih uslova. Najčešće korišćena dokumenta u osiguranju su polisa osiguranja i potvrda o osiguranju.

CARINA I CARINSKA DOKUMENTA

Pre nego što roba napusti zemlju izvoznika, ona mora da se ocarini. U carinskom postupku se koriste sledeće grupe dokumenata:

  • Dokumenta propisana Konvencijom o međunarodnom prevozu robe (TIR) i Konvencijom o privremenom uvozu robe (ATA);
  • Standardizovana međunarodna dokumenta: JCI (Jedinstvena carinska isprava), DVC (Deklaracija za carinsku vrednost), spisak naimenovanja, transportne i komercijalne isprave kao i knjigovodstveni zapisi koji mogu zameniti osnovna carinska dokumenta);
  • Standardizovani nacionalni dokument – deklaracija, koji se koristi u posebnim slučajevima kada se prevozne isprave ne mogu prihvatiti. Broj uverenja koja prate robu u spoljnotrgovinskom poslovanju zavisi od karakteristika same robe, zakonodavstva u zemljama uvoznika i izvoznika i zahteva kupaca. Nedostatak samo jednog uverenja može usporiti pa čak i onemogućiti izvoz ili uvoz.

Izvor: Privredna komora Srbije

» povratak na vrh strane