Sergej Katirin: „Ekonomske prilike u Rusiji su sve bolje i bolje“

Privrednici u Rusiji su u 2018. godinu ušli sa nadom da će se ekonomska situacija poboljšati i očekivanjima da će država rešiti goruća pitanja, kao što su skupi krediti i preveliko poresko opterećenje. O tome šta je neophodno promeniti u novom političkom ciklusu, predlozima izmena poreske politike, kao i o investicionoj klimi u Rusiji, u intervjuu za RIA novosti uoči Ruskog investicionog foruma u Sočiju, ispričao je predsednik Trgovinsko-industrijske komore, gospodin Sergej Katirin.

Kakva su očekivanja ruskih privrednika u 2018. godini, da li smatrate da će se situacija poboljšati?

Ne sumnjamo da je 2017. bila veoma teška i da je iza nje ostalo mnogo otvorenih pitanja na koja čekamo odgovor u ovoj 2018. godini. Bez obzira na sve to, napredak se i te kako primećuje. Mi čvršće stojimo na zemlji u uslovima permanetne „politike sankcija“, program podsticanja nacionalne proizvodnje i zamene uvoznih proizvoda ruskim domaćim već daje svoje plodove, a donet je i niz zakona koji se odnosi na poboljšanje opštih uslova za poslovanje.
Iako BDP nije dostigao predviđene vrednosti, mi nismo zabeležili ni pad.
Bez obzira na pozitivne pokazatelje, naravno, postoje i određeni faktori rizika koji će u 2018. godini neposredno uticati i na ekonomiju države: nestabilna spoljnotrgovinska situacija, variranje cena nafte i gasa i ponovne sankcije. Mi u ovim uslovima ne samo da treba se održimo, nego smo u obavezi i da se razvijamo i beležimo nove pokazatelje rasta.

Predsednik države ima zadatak da izvede ekonomiju Rusije na putanju stalnog rasta koji, sa jedne strane, ne sme da bude niži od međunarodnog proseka. Takav cilj je moguće dostići samo uz konstantan napor i stalan doprinos privrede povećanju BDP-a države.

U vezi sa tim, pitanja koja je potrebno hitno rešavati su još u statusu čekanja, a ujedno, njima su se se pridružila i ona pitanja koju su još od ranije aktuelna: mere državne podrške, vrednosti kredita, kontola i nadzor u oblasti preduzetništva, neporesko opterećenje, borba protiv korupcije.

Kakve je izmene posle izbora potrebno uvesti u ekonomsku politiku države?

U predizbornom periodu se aktivno vodi analiza svega što je neophodno preduzeti u novom političkom ciklusu: gde postoje propusti, koja su pitanja ostala nerešena, ili, da li su potrebne određene kardinalne mere.
Potrebno je da se ekonomska politika skroji tako, kako bi se privredi omogućio izlaz na uzlaznu putanju razvoja i podigao kvalitet života građana Rusije.
U susret tome će biti potrebno da se nastavi realizacija tekućih projekata, ali i da se napravi značajan pomak u raznim drugim sferama kao što su unapređenje investicione aktivnosti u poslovanju, jačanje privrednih grana – žila kucavica ekonomije.

Trebalo bi negovati investicionu politiku i potrošačku potražnju i, uopšte, pridobiti poverenje građana i privrednika u plan razvoja ruske privrede.

Mi učestvujemo u kreiranju okvira ekonomske politike u raznim sferama poslovanja: od konkretnih pitanja koja se odnose na privredne grane, do pitanja iz oblasti oporezivanja, kontrole i nadzora, usavršavanja i regulacije preduzetničke delatnosti..

Čekamo da se posle izbora donesu nacrti važnih zakona koji će još bolje urediti takve oblasti kao što su kontrola i nadzor, carinska politika itd..

Još jedan važan pravac naše delatnosti je pojednostavljivanje uslova za razvoj poslovanja. Ministarstvo za ekonomski razvoj je već predložilo ovakvu inicijativu. Imamo takozvani „start od nule“ koji podrazumeva napuštanje starog pravila o postojanju faktičke adresa za pravna lica, uprošćavanje procedure za otvaranje firmi (ukidanje takse prilikom online registracije), kao i „finiš od nule“, odnosno, pojednostavljivanje procedure za zatvaranje firmi u slučaju savesnih preduzetnika koji su redovno izmirivali svoje obaveze.

Od izuzetnog značaja za pravna lica je uproščavanje finansijskih izveštaja. Bez obzira na vid delatnosti kojom se bave, preduzetnici su konstatovali da se papirologija vezana za pripremu finansijskih izveštaja znatno zakomplikovala i povećala.

Nadamo se da će se unaprediti i efikasnost državnih programa, kao i da će se sprovesti revizija razvojnih instituta, imajući u vidu da oni predstavljaju važan mehanizam podrške preduzetništvu. Prema podacima Računske komore Ruske Federacije, razvojni instituti godišnje dobijaju 350-450 milijardi rubalja, ali iskoriste samo 70% od te sume.

Na osnovu direktive predsednika države o razradi kompletnog plana i programa mera do 2025. godine, mi smo u saradnji sa drugim udruženjima preduzetnika pripremili 25 prioritetnih predloga koji se odnose na izmenu strukture ekonomije i otkrivanje novih izvora rasta.

Ukoliko koraci, koje su predložila poslovna udruženja, budu realizovani u posleizbornom periodu, preduzetnička aktivnost će dobiti jaku podršku i biće lakše dostići zacrtane ciljeve.

Šta je, po vašem mišljenu, potrebno izmenti u poreskoj politici novog političkog ciklusa?

Prema našoj proceni, visina fiskalnog opterećenja je veoma visoka. Čak 55% preduzetnika je ocenilo nivo poreskog opterećenja kao visok, 45% kao srednji. Povrh toga, 43% je naglasilo da je nivo poreskog opterećenja porastao, a 49% da su poreski nameti ostali isti.

Pre nego što se rešenje o ukidanju ili uvođenju novih poreskih olakšica donese, veoma je važno predvideti moguće makroekonomske efekte. Često se povlastice i olakšice proizvoljno ukidaju ili uvode, mimoilazeći javno mnjenje, i unose se u nacrte zakona tek prilikom druge ili treće revizije.

Na primer, preduzeće je računalo na odbitak poreza na dobit na račun investicionih ulaganja, zahvaljujući kome će moći da se povuku sredstva za novu opremu. Međutim, kada se radi pokretnoj imovini organizacije, situacija nije baš sasvim najjasnija.
Preduzeće je potrošilo novčana sredstva na modernizaciju opreme polažući nade na tu olakšicu, međutim, sada regioni odlučuju o njenoj primeni. Regioni, računajući na dodatne prihode, često ne odobravaju olakšicu. Sve u svemu, rizikujemo da se cene drastično povećaju, a da se realizacija investicionih projekata zamrzne ili uspori.

Nadamo se da će se u narednom peridou doneti zakon o neoporezovanim plaćanjima. Smatramo da je potrebno je razraditi svojevrsni „kodeks neoporezivanja“, stopirati razradu normativnih pravnih akata koji predviđaju uvođenje novih neoporezovanih nameta ili povećanje stope već postojećih do stupanja na snagu federalnog zakona „O regulisanju posebnih obaveznih nameta za pravna lica i samostalnie preduzetnike“.

Posebnu pažnju zaslužuje tema poreske administracije. Zahvaljujući unapređenju elektronskih servisa FPS (Federalna poreska služba) Rusije saradnja sa poreskim službama se znatno poboljšala. Bez obzira na ovu pogodnost, preduzetnike brine povećanje broja dokumenata koje treba podneti u elektronskom formatu.

Elektronsko poslovanje bi trebalo da uprosti saradnju. Često se susrećemo sa nelogičnim zahtevima organa poreske službe u pogledu dodatne dokumentacije. To je potrebno promeniti.

Profesionalni zaštitnik preduzetnika Boris Titov je predao predsedniku spisak biznismena koji žive u Velikoj Britaniji i koji hoće da se vrate u Rusiju. Da li podržavate ovu inicijativu, ima li ona svoju budućnost? Da li je ovakav predlog znači da investiciona klima ide nabolje?

Pitanje opstanka inicijative profesionalnog zaštitnika razmatraju nadležni organi. Smatramo da ovakva želja ruskih privrednika koji žive i rade u dijaspori dokazuje da su se prilike u ruskoj ekonomiji poboljšale. Dakle, uslovi koje danas može da pruži naša država u domenu razvoja i proširivanja poslovanja postaju sve konkurentniji na svetskom tržištu.

Naši mnogobrojni sastanci sa inostranim preduzetnicima i, naravno, rezultati statistike idu u prilog tome.

Smatram da ćete se Vi sa mnom složiti da je Rusija jedna od najvećih privrednih velesila koja raspolaže bogatim prirodnim resursima, ogromnom teritorijom i odličnim kadrovima i da to ne mogu da poljuljaju nikakve privremene ekonomske poteškoće.

Izvor: RIA NOVOSTI
Izvor fotografija: RIA NOVOSTI, Jevgenij Bijatov

TIK RF

OBRAĆANJE PREDSTAVNIKA TIK RF V.A. GRIŠINA

Planovi predstavnika poslovnih krugova oslanjaju se na precizno izraženoj političkoj volji rukovodilaca Rusije i zemalja zapadnog Balkana u pravcu razvoja svestrane međusobne saradnje.

Danas je Rusija jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera regiona. Intenzivira se saradnja u različitim sferama privrede…

» Više informacija

TPPRF.RU

SAJAMSKI KOMPLEKS EKSPOCENTAR MOSKVA

Moskovski centralni sajamski kompleks „Ekspocentar“ je svetski poznata ruska kompanija koja se bavi organizacijom i priređivanjem sajamskih manifestacija i suvereno čuva status vodećeg organizatora…

» Više informacija

MEĐUNARODNI TRGOVINSKI CENTAR MOSKVA

POSLOVNI SAVET ZA SARADNJU SA SRBIJOM

RUSIJA KAO EKONOMSKI PARTNER

Rusija je najveca drzava na svetu, prostire se na 11,5% ukupnog kopna kojim raspolaze nasa planeta. Njena teritorija je dvostruko veca od teritorije SAD, Kine ili Kanade. To je zemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi…

» Više informacija

PROJEKAT MBK

photo

Uvodna reč Ambasadora Ruske Federacije u Republici Srbiji A.A. Bocan-Harčenka u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Obraćanje Trgovinskog predstavnika Ruske Federacije u Republici Srbiji A.N. Hripunova u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Uvodna reč predstavnika TIK RF V.A. Grišina u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Savetnik predstavništva TIK RF i generalni direktor Jugosovero Aleksandar Branković

» Više Informacija