Da li je svako duže ostajanje na poslu prekovremeni rad?

APELACIONI SUD U BEOGRADU USVOJIO STAV TSG ADVOKATA

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US i 113/2017) predvideo je kada je zaposleni dužan da radi prekovremeno.

Članom 53 Zakona o radu predviđena je dužnost zaposlenog da radi duže od punog radnog vremena, i to na zahtev poslodavca, u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).

U svim svojim ranijim verzijama, kao i u naknadnim izmenama i dopunama Zakon o radu daje istu definiciju prekovremenog rada.

Tema prekovremenog rada kod poslodavaca postala je aktuelnija unazad nekoliko godina, te su poslodavci opravdano postavili pitanje šta se podrazumeva pod prekovremenim radom i da li je svako duže faktičko ostajanje na poslu prekovremeni rad, koji je poslodavac u obavezi da plati zaposlenom u vidu uvećane zarade.

Prvostepeni sudovi u Srbiji različito su tumačili član 53 Zakona o radu, od toga da je svako duže faktičko zadržavanje na poslu prekovremeni rad, do toga da su delili mišljenje TSG advokata.

Da bi zaposleni imao pravo na uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada potrebno je da je poslodavac zahtevao od zaposlenog da radi duže od punog radnog vremena i to u slučajevima više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, kao i da je takav zahtev dat u formi odluke, odnosno pisanog naloga. Ukoliko, dakle, ne postoji zahtev poslodavca za uvođenje prekovremenog rada u vidu odluke, odnosno pisanog naloga, ne može se govoriti o prekovremenom radu. Sati koji su eventualno iskazani kao rad duži od radnog vremena u evidenciji tuženog ne predstavljaju prekovremeni rad, ukoliko nisu ispunjeni ostali navedeni uslovi iz člana 53 Zakona o radu.

Detaljne informacije možete pročitati u poslednjem broju informacionog biltena advokatske kancelarije „Tomić Sinđelić Groza“.

 

Izvor: Advokatska kancelarija „Tomić Sinđelić Groza”

TIK RF

OBRAĆANJE PREDSTAVNIKA TIK RF V.A. GRIŠINA

Planovi predstavnika poslovnih krugova oslanjaju se na precizno izraženoj političkoj volji rukovodilaca Rusije i zemalja zapadnog Balkana u pravcu razvoja svestrane međusobne saradnje.

Danas je Rusija jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera regiona. Intenzivira se saradnja u različitim sferama privrede…

» Više informacija

TPPRF.RU

SAJAMSKI KOMPLEKS EKSPOCENTAR MOSKVA

Moskovski centralni sajamski kompleks „Ekspocentar“ je svetski poznata ruska kompanija koja se bavi organizacijom i priređivanjem sajamskih manifestacija i suvereno čuva status vodećeg organizatora…

» Više informacija

MEĐUNARODNI TRGOVINSKI CENTAR MOSKVA

POSLOVNI SAVET ZA SARADNJU SA SRBIJOM

RUSIJA KAO EKONOMSKI PARTNER

Rusija je najveca drzava na svetu, prostire se na 11,5% ukupnog kopna kojim raspolaze nasa planeta. Njena teritorija je dvostruko veca od teritorije SAD, Kine ili Kanade. To je zemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi…

» Više informacija

PROJEKAT MBK

photo

Obraćanje Ambasadora Rusije u Srbiji A.V. Čepurina u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Obraćanje Trgovinskog predstavnika Ruske Federacije u Republici Srbiji A.N. Hripunova u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Uvodna reč predstavnika TIK RF V.A. Grišina u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Savetnik predstavništva TIK RF i generalni direktor Jugosovero Aleksandar Branković

» Više Informacija