Sergej Katirin: „Smatram da biznisom mogu da se bave samo optimisti”

Razgovor sa predsednikom Trgovinsko-industrijske komore RF o tome kakvo je danas stanje u malom preduzetništvu.

Povećanje fiskalnog opterećenja je, prema rečima predsednika Trgovinsko-industrijske komore Rusije, najveći problem za mala preduzeća. Sada se ta tema sve više posmatra u kontekstu neporeskih nameta koji bukvalno guše male privrednike. O tome kako će i kada biti rešeno ovo pitanje, za „Komsomolku” je govorio predsednik Trgovinsko-industrijske komore RF Sergej Katirin

„Privreda će sama krenuti tamo gde postoji potražnja”

– Dobar dan, Sergeju Nikolajeviču! Ove godine je u okviru Ruskog investicionog foruma održan još jedan događaj – forum „Zdravo društvo. Na putu prema cilju 80+”. O čemu se govorilo na plenarnim sednicama?

– Vodili smo živahnu diskusiju o pitanjima zdrave ishrane. Po mom mišljenju, bio je to vrlo zanimljiv razgovor. Glavno je bilo pitanje saradnje između potrošača, proizvođača i države. Predstavnici različitih oblasti su došli kako bismo razmotrili to pitanje: bilo je tu i naučnika, i privrednika, i inostranih gostiju iz Portugalije koji su u UN zaduženi za dečiju ishranu. Uzgred, sudeći po izlaganju našeg portugalskog gosta, oni vrlo ozbiljno shvataju svoju dužnost. Vidi se da je on veoma posvećen tom zadatku, vrlo je aktivan. Bile su tu, naravno, i naše kolege iz regiona, izlagala je i gradonačelnica, i lica koja su odgovorna za zaštitu interesa pacijenata. I ja sam imao priliku da se izjasnim, u ime privrede.

– Sa tačke gledišta privrede, koliko se taj segment tržišta danas oseća lagodno? Koji problemi postoje?

– Sa jedne strane, taj segment je vrlo privlačan, a s druge – kod našeg stanovništva ne postoji potražnja za mnogim prehrambenih proizvodima. Upravo o tome smo danas razgovarali. Na primer, pokušaj da se uvede hleb sa određenim dodacima se završio neuspehom iz prostog razloga: potrošač nije spreman da prihvati informaciju da je to važno i potrebno, da je to jedan od najvažnijih faktora za zdravlje. Poređenja radi, u Japanu 50% proizvoda predstavlja tzv. funkcionalnu ishranu, koja omogućava da se nadomeste vitamini i mikroelementi koji nedostaju organizmu. Kod nas taj pokazatelj iznosi u proseku 0,05% za celu zemlju. I sve to zavisi od glavnog uzroka – nedovoljnog broja dostupnih informacija.

– I kakva je perspektiva? Hoće li se taj segment razvijati u Rusiji?

– Hoće, bez sumnje. Zapravo, nije sve tako beznadežno kao što može da se učini na prvi pogled. Na primer, u pekarskoj industriji danas imamo već 3% umesto 0,05% funkcionalnih proizvoda. Zbog toga što u ovoj oblasti aktivno rade mali privrednici: danas postoji već oko 1100 preduzeća u zemlji. Pored toga, država realizuje programe podrške. To će sve, naravno, stvoriti i potražnju, a kada bude stvorena potražnja, postojaće i ponuda. Privreda će sama krenuti tamo gde postoji potražnja.

– Kako vi ocenjujete investicionu klimu u zemlji i šta privreda može da očekuje od 2019. godine? Hoće li biti lakše?

– Dobro pitanje. Kao što već znate, svi se, naravno, uvek nadaju boljem. Među njima i privreda. Ja, inače, smatram da biznisom mogu da se bave samo optimisti. Naravno da postoji niz vrlo ozbiljnih pitanja na kojima smo počeli da radimo još prošle godine i to ćemo nastaviti. Pre svega, tu su kontrolne i nadzorne aktivnosti koje su uvek bile predmet oštre kritike koju je privreda upućivala državi.

Sada se planira da se radi na sprovođenju takozvane „regulatorne giljotine”, to jest da se ostave svi zahtevi koji su obavezni za svaki resor i da se „odseče” sve ostalo. Do danas je tu stvoren toliki anahronizam i on se sa godinama samo povećava. Prosto je nemoguće ispuniti sve to.

– A problem fiskanlog opterećenja je već otišao u drugi plan?

– Ne. Problem fiskalnog opterećenja postoji. I postao je još veći usled povećanja PDV-a. Ali, svima je jasno da su u tom segmentu već usvojene sve odluke i da će one morati da se sprovode. Sada nas ozbiljno brinu neporeski nameti. O tome smo govorili na skupštini komore, kada je predsednik posetio događaj. On je tom prilikom dao savetodavni nalog vladi sa jasnim rokovima za izvršavanje. Vreme prolazi, ali ovo pitanje, nažalost, i dalje nije rešeno. Počelo je da se razvija u malo drugačijem pravcu: nešto su rešili da unesu u poreski zakonik, a nešto da ostave u pređašnjoj formi, da se reguliše sektorskim zakonima. Nas brine što, ako to bude bilo obuhvaćeno poreskim zakonikom, onda će, naravno, povući za sobom ozbiljno uvećanje ne samo fiskalnog opterećenja, već i administrativnog pritiska na privredu. To uopšte nije ono za šta smo se mi borili.

I, kao drugo, uvođenje novih kvazi-poreza. Za sada je pitanje u fazi razmatranja, još uvek nije pronađeno konačno rešenje, ali se na tome aktivno radi. Za sada ne vidimo kako će biti sprečeno uvođenje novih neporeskih nameta. Naš predlog je bio da se utvrdi to što je neophodno i treba da funkcioniše, i da se „odseče” uvođenje novih. Da se učini da se novi nameti usvajaju samo na zakonodavnom nivou.

Na ovom pitanju radimo zajedno sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za ekonomski razvoj. Nadamo se da će u najbližoj budućnosti sve biti završeno i da će odgovarajući nacrt zakona, koji propisuje opšta pravila za sve neporeske namete, biti dat na razmatranje Državnoj Dumi.

– Da li, prema vašem mišljenju, mogu da se odrede neki rokovi?

– Kada je reč o neporeskim nametima, nadam se da ćemo ove godine završiti. Ako ne tokom prolećnog, onda sigurno tokom jesenjeg zasedanja. Želeo bih da se sve reši povoljno po privredu i da se uzmu u obzir sve promene koje se danas odvijaju.

– Kada je reč o malim preduzećima, koji sektori napreduju, a koji zaostaju?

– Prva je, kao i uvek, trgovina, a za njom slede usluge. Ovde imamo dobre pokazatelje s tačke gledišta kako broja preduzeća, tako i njihovog stanja. Naravno, brine nas razvoj proizvodne, obrazovne, naučne i medicinske oblasti.

Moram da kažem da u sferi malih preduzeća sve zavisi od jednog pitanja – dostupnosti „jeftinog novca”. Uz trenutnu kamatu Centrobanke ovo je prilično ozbiljan problem. Oni koji učestvuju u raznim programima su u boljem stanju, a oni koji pokušavaju da postignu nešto samo sopstvenim novcem – u dosta težem. Ovo se posebno odnosi na proizvodna preduzeća.

– Često putujete u različite zemlje i razgovarate sa njihovim lokalnim privrednicima. Bez obzira na to što je naša zemlja još uvek pod sankcijama, pad robnog prometa je već zaustavljen. Kako vi ocenjujete saradnju ruskih i inostranih privrednika?

– Pad robnog prometa nije prosto zaustavljen, već je sa nekim zemljama ponovo uspostavljen obim koji je postojao pre sankcija.

Ako govorimo o Finskoj, gde smo nedavno bili, raspoloženje privrednika je odlično, vrlo su zainteresovani za aktivnu saradnju. Postavili smo sebi zadatak da, bez obzira na sankcije, sačuvamo partnere sa kojima smo sarađivali pre sankcija. Taj zadatak uspešno realizujemo. Naravno, ponekad smo primorani da tražimo nove partnere umesto onih koji zbog sankcija napuštaju naše tržište ili nam ne mogu nikako doprineti. Upravo zbog toga smo počeli aktivnije da delujemo na tržištu Pacifičkog obruča, u Latinskoj Americi i u Africi. I sa tačke gledišta plasiranja naše robe ove regije su vrlo zanimljive. Samo je važno da shvatimo gde postoji potražnja za kojim proizvodima.

Mi imamo prilično dobar promet sa zemljama-članicama ASEAN-a, a još je važnija njegova struktura: mašinski i tehnički proizvodi, hemijski proizvodi itd.

Takođe, održavamo veze sa svojim kolegama. Eto, u Finskoj smo se dogovorili da na jesen organizujemo veliki susret trgovinsko-industrijskih komora Finske i Rusije i preduzetnika. Odredili smo teme koje brinu obe strane. Kao prvo, tu su digitalizacija ekomonije i digitalizacija trgovinsko-industrijskih komora. Jer, rad komore se ne zasniva samo na zaštiti interesa privrede, već i na pružanju usluga privrednicima. U našoj zemlji već funkcioniše „elektronska komora”. Trudimo se da sve usluge budu dostupne i u elektronskoj formi, da bismo maksimalno mogli da radimo udaljeno.

Druga tema je ekologija. Za nas je veoma važno pitanje otpada. Sada imamo nove zakone, nove procese u regionima i u celoj Rusiji. Kod Finaca je to pitanje veoma uspešno rešeno. Oni imaju iskustva i možemo mnogo toga da naučimo od njih. Ja bih neke od njihovih tehnologija sa zadovoljstvom preporučio našim kolegama.

I treća tema su „startapovi”. Kod njih država dosta ozbiljno sarađuje sa „startapovima”, između ostalog i sa inostranim. Nas, naravno, zanima kako njihovo iskustvo može da nam posluži kao primer.

– Prva tačka koju ste spomenuli je digitalizacija. To je zaista globalno pitanje. Da li je naša privreda spremna za nju? Da li preduzetnici rado pristaju na to?

– Ne svuda i ne za sve. U velikim kompanijama to, po pravilu, već dobro funkcioniše. Tu je proces započet mnogo pre proglašavanja digitalizacije, jer je svima jasno da implementacija robotske tehnologije znači smanjenje radne snage i pogodna je za optimizaciju procesa.

– Ali to podrazumeva i velika ulaganja…

– Naravno. Ali, privrednici razumeju da je sve to isplativo i da donosi plodove. Zbog toga se u većini velikih kompanija na ovome aktivno radi. U malim preduzećima nije sve tako jednostavno. Često razgovaram sa preduzetnicima i praktično svaki drugi me pita: „A šta će meni to?”

Stvar je u tome što većina ljudi u malom biznisu ne razume koliko je to primenljivo na njihova preduzeća i šta mogu da dobiju digitalizacijom. Upravo zbog toga smo mi kreirali čitav niz programa za preduzetnike iz grupe malih preduzeća u kojima pojašnjavamo kako je i zbog čega potrebno preći na digitalno poslovanje.

– Kako je u poslovnoj zajednici primljeno obraćanje predsednika Ruske Federacije Federalnoj skupštini RF?

– Sa zadovoljstvom, zbog toga što se za probleme preduzetništva u obraćanjima šefa države sa vremenom odvaja sve više prostora. Postaje jasno da sadašnje poteškoće u razvoju privrede ne stvaraju toliko ekonomski problemi, koliko problemi političke i socijalne prirode. Pre svega, potrebno je razumeti da bez davanja prioriteta razvoju malog preduzetništva nećemo uspeti da prevaziđemo tehnološko zaostajanje za vodećim zemljama sveta, niti da postanemo jedna od konkuretnih ekonomija, o čemu predsednik RF stalno govori. U vodećim zemljama sveta udeo malog preduzetništva u BDP-u premašuje 50%, a kod nas ovaj pokazatelj iznosi tek nešto više od 20%. Razvoj malog preduzetništva omogućava otvaranje novih radnih mesta. Na kraju krajeva, mala i srednja preduzeća predstavljaju potencijalnu osnovu za srednju klasu, koja i jeste temelj države. Rusija je tokom istorije uvek stajala na tri stuba temeljca, a to su preduzetništvo, crkva i vojska. Ni danas se nije mnogo toga promenilo. Zbog toga privreda mora da oseti da je politički i ekonomski potrebna društvu, da se ceni i da ima socijalni značaj.

U svojim obraćanjima šef države je primoran da se iznova i iznova osvrće na pojave koje ometaju inicijativu i slobodu preduzetništva, koje kvare poslovnu klimu u zemlji. Zbog toga su u poslovnoj sredini reči predsednika o potrebi da se uvedu radikalne mere u oblasti kontrole i nadzora naišle na pozitivan prijem. Verujemo da će biti dovoljno manje od dve godine da se sprovedu planirane reforme. Važno je da se nalozi predsednika RF u vezi sa privredom ne realizuju samo formalno, već da „regulatorna giljotina” zaista eliminiše hiljade zastarelih i prevaziđenih zahteva prema preduzetništvu.

Osim toga, u pravo vreme se pojavila inicijativa za ponovno razmatranje kriterijuma za krivično gonjenje preduzeća, uključujući definiciju „grupa lica na osnovu prethodnog dogovora”. I to što većina krivičnih dela koja se pokrenu protiv preduzetništva ne završi na sudu, znači da su tužbe protiv privrednika često neosnovane, a nekad čak i naručene. To je ogroman problem koji odavno treba da se reši. Nadamo se da će nadležni organi ovog puta operativno odreagovati na predloge šefa države. Slažem se i sa tim da nam je potrebna specijalna digitalna platforma kako za obezbeđivanje transparentnosti poslovanja, tako i za sprečavanje vršenja pritiska na njega.

Izvor: «Комсомольская правда»
Foto: Andrej Minaev

TIK RF

OBRAĆANJE PREDSTAVNIKA TIK RF V.A. GRIŠINA

Planovi predstavnika poslovnih krugova oslanjaju se na precizno izraženoj političkoj volji rukovodilaca Rusije i zemalja zapadnog Balkana u pravcu razvoja svestrane međusobne saradnje.

Danas je Rusija jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera regiona. Intenzivira se saradnja u različitim sferama privrede…

» Više informacija

TPPRF.RU

SAJAMSKI KOMPLEKS EKSPOCENTAR MOSKVA

Moskovski centralni sajamski kompleks „Ekspocentar“ je svetski poznata ruska kompanija koja se bavi organizacijom i priređivanjem sajamskih manifestacija i suvereno čuva status vodećeg organizatora…

» Više informacija

MEĐUNARODNI TRGOVINSKI CENTAR MOSKVA

POSLOVNI SAVET ZA SARADNJU SA SRBIJOM

RUSIJA KAO EKONOMSKI PARTNER

Rusija je najveca drzava na svetu, prostire se na 11,5% ukupnog kopna kojim raspolaze nasa planeta. Njena teritorija je dvostruko veca od teritorije SAD, Kine ili Kanade. To je zemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi…

» Više informacija

PROJEKAT MBK

photo

Obraćanje Ambasadora Rusije u Srbiji A.V. Čepurina u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Obraćanje Trgovinskog predstavnika Ruske Federacije u Republici Srbiji A.N. Hripunova u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Uvodna reč predstavnika TIK RF V.A. Grišina u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Savetnik predstavništva TIK RF i generalni direktor Jugosovero Aleksandar Branković

» Više Informacija