Altajski kraj

Altajski kraj je konstitutivni subjekt Ruske Federacije sa statusom pokrajine na jugozapadu Sibira. Administrativni i kulturni centar je grad Barnaul.
Altajski kraj zauzima površinu od 167.996 km2, dok, prema prelimirarnim podacima iz 2016. godine, ovde živi 2.376.774 stanovnika.

Klimatske karakteristike
Klima je umerena, oštro kontinentalna i obrazuje se usled čestog smenjivanja vazdušnih masa koje nadolaze iz pravca Antlantika, Arktika, Istočnog Sibira i Srednje Azije.
Prosečna godišnja temperatura se kreće iznad nultog podeoka u opsegu od 0,5-2,1 оС.
Srednja temperatura u julu iznosi +27 оС, dok je u januaru -26 оС. Period bez mraza traje oko 120 dana.
Suvo i toplo vreme je najviše zastupljeno u zapadnom ravničarskom delu pokrajine.
Tokom godine se prema istoku i jugoistoku postepeno povećava količina padavina.
Leti često duvaju severni vetrovi.
Snežni pokrivač se najčešće formira u drugoj dekadi decembra, dok se u prvoj dekadi aprila otapa.

Vodni resursi
Glavne reke pokrajine su: Ob, Bija, Katunj, Alej i Čariš.
Najveća vodna arterija je reka Ob koja se obrazuje od ušća reka Bija i Katunj.
Njene najveće pritoke su reke Alej, Čariš i Čumiš.

Na području Altajske pokrajine se nalazi oko 13.000 jezera od kojih više od 230 ima površinu veću od 1 km2.
Podzemne vode su od velikog značaja, posebno u ravničarskom delu.

Minerali i sirovine
Na području Altajskog kraja su lokalizovana nalazišta crvenog uglja, gvozdenih ruda, ruda nikla i kobalta, složenih ruda, samorodnog i finodisperznog zlata, mineralnih soli (natrijum sulfat, magnezijum sulfat, kuhinjska so, prirodna soda), cementnih sirovina, gipsa, obojenog kamena, lekovitog blata, izvori mineralnih i podzemnih pijaćih voda.
Najveći značaj za privredu regije imaju složene rude, zlato i natrijum sulfat.

Zemljište
Ukupna površina teritorije koja je pokrivena zemljom iznosi 15799,6 hiljada hektara. Procenjuje se da je oko 40% ove zemlje obradivo.
Zemljište Altajskog kraja je veoma raznovrsne strukture. Preovladavaju crnice, pseudoglej (sivo šumsko zemljište) i smeđe stepsko zemljište.
Slatine i kisela zemljišta su zastupljena u manjoj meri.

Privredne karakteristike regiona
Najveći udeo u strukturi regionalnog BDP-a imaju industrija, poljoprivreda i trgovina (53,6 %). Ekonomija beleži redovan rast zahvaljujući pogodnoj investicionoj klimi, razvijenom preduzetništvu i savremenoj infrastrukturi.

Vodeće privredne grane ovog regiona su: prehrambena i hemijska industrija, mašinogradnja, proizvodnja koksa i artikala od gume i plastike.

Altajski kraj je najveći ruski proizvođač ekološki čistih provijanata i zauzima prvo mesto u Rusiji prema broju zasejanih površina i uzgoju zrnastih i bobičastih kultura.

U kategoriji proizvoda životinjskog porekla Altajski kraj se tradicionalno visoko rangira. Mleko, meso i jaja koja dolaze iz Altajskog kraja su vrhunskog kvaliteta.

Kada govorimo o saobraćajnoj infrastrukturi, Altajski kraj se nalazi na raskršću međukontinentalnih tranzitnih puteva i u neposrednoj bilizini sirovinskih i prerađivačkih baza.
Teritoriju Altajskog kraja presecaju auto-putevi koji spajaju Rusiju sa Mongolijom, Kazahstanom, železnička pruga koja spaja Srednju Aziju sa Transsibirskom železnicom, međunarodne vazduhoplovne linije.

Imajući u vidu prijatnu klimu, bogato kulturno-istorijsko nasleđe, obilje prirodnih lečilišta, može se reći da Altajski kraj ima odlične predispozicije za razvoj rekreativnog i zdravstvenog turizma.

Politika Altajskog kraja je orijentisana ka kreiranju maksimalno povoljnih uslova za privlačenje stranih investicija, usavršavanju sistema državne podrške preduzetništvu, razvoju infrastrukture, jačanju privrednih potencijala kako sa ostalim ruskim konstitutivnim subjektima Rusije, tako i sa stranim partnerima, pružanju poreskih olakšica i drugih povlastica stranim investitorima.

„Vodič za investitore“ možete preuzeti prateći ovaj link.

Za više informacija možete se obratiti nadležnom licu „Altajskog centra za investicije i razvoj“:
Olga Viktorovna Likinih
Tel: +7 (3852) 201968
kau_invest@mail.ru

altayskiy-kray

TIK RF

OBRAĆANJE PREDSTAVNIKA TIK RF V.A. GRIŠINA

Planovi predstavnika poslovnih krugova oslanjaju se na precizno izraženoj političkoj volji rukovodilaca Rusije i zemalja zapadnog Balkana u pravcu razvoja svestrane međusobne saradnje.

Danas je Rusija jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera regiona. Intenzivira se saradnja u različitim sferama privrede…

» Više informacija

TPPRF.RU

SAJAMSKI KOMPLEKS EKSPOCENTAR MOSKVA

Moskovski centralni sajamski kompleks „Ekspocentar“ je svetski poznata ruska kompanija koja se bavi organizacijom i priređivanjem sajamskih manifestacija i suvereno čuva status vodećeg organizatora…

» Više informacija

MEĐUNARODNI TRGOVINSKI CENTAR MOSKVA

POSLOVNI SAVET ZA SARADNJU SA SRBIJOM

RUSIJA KAO EKONOMSKI PARTNER

Rusija je najveca drzava na svetu, prostire se na 11,5% ukupnog kopna kojim raspolaze nasa planeta. Njena teritorija je dvostruko veca od teritorije SAD, Kine ili Kanade. To je zemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi…

» Više informacija

PROJEKAT MBK

photo

Obraćanje Ambasadora Rusije u Srbiji A.V. Čepurina u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Obraćanje Trgovinskog predstavnika Ruske Federacije u Republici Srbiji A.N. Hripunova u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Uvodna reč predstavnika TIK RF V.A. Grišina u Multimedijalnom biznis katalogu

» Više Informacija
photo

Savetnik predstavništva TIK RF i generalni direktor Jugosovero Aleksandar Branković

» Više Informacija